Борис Гатауллин
Сазвежђе Лепоте
У овом часу наши пријатељи су гости у Сазвежђу Лепоте.
Под златном сунчевом светлошћу врвио је шумски травњак од живота у свом неисцрпном богатству. Зелена трава нежно им је миловала ноге, сребрни поток је жуборио и искрио се, ширећи свежину из свог богатог хладног кључа. Невероватне боје лептирова пресијавале су се у нијансама на лелујавом поветарцу.
И над свом том красотом владао је вечни мир.
***
Често очараност савршенством које
твори природа и радост која долази
од тог савршенства зовемо Богом.
Созвездие Красоты
Борис Гатауллин
В этот раз наши друзья направились в гости к созвездию Красоты.
На залитой солнечным светом лесной лужайке кипела жизнь в своём неисчерпаемом многообразии. Зелёные травинки нежно ласкались к их ногам, серебряный ручеёк звенел и переливался, наполненный прохладою своих ключевых вод. Бабочки удивительных расцветок купались в лёгких потоках свежего ветерка.
И над всей этой природной красотой царствовал вечный покой.
***
Иногда поражаешься тому совершенству,
с которым творит природа и радость от этого
совершенства люди и назвали Богом.
http://www.proza.ru/2017/01/29/126
Фотографија: Веселинка Стојковић